Nezvanicna biografija - Boris Tadic - Odrastanje malog Firera

[Tihi]

Odrastanje malog firera

Neke ptice nikad ne polete, neki ljudi nikad ne odrastu.

Na ovaj ili onaj način ostanu u duši deca.

To i nije tako strašno ako velika deca ne dođu na mesto na kojem treba da sede ozbiljni ljudi, odgovorni za svoje i tuđe postupke.

Pogotovu ako im je poverena državna funkcija, s koje mogu da utiču i na sudbinu nacije.



Milovan Brkić i Nikola Vlahović



U zgradu Novog dvora 11. jula 2004. godine ušao je u kabinet predsednika Republike Srbije gospodin Boris Tadić. Pobedio je na izborima protivkandidata Tomislava Nikolića, mada upućeni tvrde da je radikal skupo naplatio priznavanje izbornog rezultata i pobedu kandidata Demokratske stranke.

Predsednik Boris Tadić rođen je 15. januara 1958. u Sarajevu, kao drugo dete bračnog para Ljubomira Tadića i Nevenke Kićanović-Tadić. Otac Ljubomir je rođen u pivljanskom kraju, u Crnoj Gori, a majka Nevenka Kićanović u Bijeljini.



Otac Borisov je učesnik Drugog svetskog rata, nosilac je partizanske spomeniice. Poslat je u Beograd 1955. godine da piše novi ustav SFRJ i program Partije, a za profesora filozofije, politike i prava na Filozofskom fakultetu u Beogradu izabran je 1962. Borisova majka je neuropsihijatar, radni vek je završila u Zavodu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici u Beogradu.



Profesor Ljubomir Tadić krajem 60-ih kreće u disidentske vode, kao pripadnik takozvane "Praksisove" škole. Udaljen je s Univerziteta, zajedno s Dragoljubom Mićunovićem, Zagorkom Golubović, Mihajlom Markovićem, Miladinom Životićem, Svetozarom Stojanovićem, Nebojšom Popovim i Trivom Inđićem.

Početkom 80-godina, posle završene Prve beogradske gimnazije, Boris Tadić, kao student psihologije na Filozofskom fakultetu, pokušava da krene očevim stopama. Upoznaje Veselinku Zastavniković (rođena 1955. godine) iz Osijeka, koja studira novinarstvo na Fakultetu političkih nauka. Mlada i prelepa Osječanka već je aktivna u radu i delovanju tadašnjeg Crvenog univerziteta, na čijem su čelu vođe studentskog pokreta iz 1968. godine: Vlada Mijanović, zvani Vlada Revolucija, Pavluško Imširović i Dragomir Olujić, koji je okupljao disidente iz svih republika tadašnje Jugoslavije.



Među ženskim pripadnicima ovog pokreta Veselinka je bila najradikalnija, najhrabrija i vrlo obrazovana. Njen otac je u to vreme bio zastavnik u JNA.

Zahvaljujući svojoj devojci Veseli, Boris Tadić je uživao poštovanje prekaljenih disidenata. Njihovu vezu nisu odobravali Borisovi roditelji, naročito njegova majka Nevenka. Boris je bio u senci svoje devojke i disidentske vođe su ga prihvatale isključivo po tom osnovu, jer je bio mlak, detinjast, bolešljiv, a i dolazio je iz bolje stojeće porodice.

Skoro anatemisan od roditelja zbog veze s kćerkom iz podoficirske porodice, koja je tri godine starija (otac Ljubomir je rat završio u činu kapetana, a dogurao do pukovnika Ozne), Boris odlazi od kuće. Disidenti ga primaju kao svog druga i 1981. godine Boris i Vesela stanuju u iznajmljenom stanu u suterenu zajedno s Gordanom Jovanovićem, koji je u to vreme s Dragomirom Olujićem radio u odeljenju kontraobaveštajne zaštite disidentskog pokreta.



U suterenu u ulici Koče Kapetana broj 47, gde su stanovali Vesela i Boris, održavane su tribine, sastanci raznih frakcija Crvenog univerziteta koji je, zbog konspiracije, bio podeljen na više odvojenih grupacija, koje su imale koordinatora u Dragomiru Olujiću.
Iz suterena u ulici Koče Kapetana na Vračaru, Vesela i Boris se 1983. preseljavaju u stan u Knez Miletinoj 40, kod Dragomira Olujića, u kojem su živeli duže od godinu dana. Kasnije mladi bračni par se izdržavao tako što su, istina ne baš uspešno, prodavali dečje lutke koje je Vesela umela da pravi. Po ženinom nagovoru, njegov otac Ljubomir uporno pokušava da sina odvoji od lepe Osiječanke. Majka Nevenka nije prihvatala disidentstvo a nije volela ni stil života svoga muža, Borisovog oca Ljubomira. Ona je više bila sklona komfornom životu, čemu je uspela da nagovori svoju kćerku Vjeru. Nevenka je potpisanog novinara, danas glavnog urednika TABLOIDA, pokušala je da smesti u ludnicu zbog organizovanja pobune u srednjoj školi 1974. godine, ali se on spasao bekstvom iz njene ordinacije.



Siromaštva se mladi bračni par Tadić oslobodio kada je Boris dobio posao profesora psihologije u Prvoj beogradskoj gimnaziji.
Brak Vesele i Borisa uspešno je funkcionisao prvih desetak godina. Boris je imao razne hobije (bavljenje vaterpolom, u kojem nije ostvario nikakve rezultate, jer je rovitog zdravlja, bez obzira na korpulenciju). Idoli su mu bili članovi muzičke grupe "Idoli'' (Vlada Divljan, Srđan Šaper, Nebojša Krstić...) koja, inače, nikada nije održala nijedan koncert i u kojoj je samo Vlada Divljan znao da svira. Njihove svirke za ploče izvodio je tonac Radio Beograda Milovan Pilipović, onda popularan kao Minimaksov pulen i poznat kao Mile Pile, koji je svirao više instrumenata i nasnimavao svoju svirku na njihove ploče. Ova grupa imaće u životu Borisa Tadića značajan uticaj, na njegovu sreću, a na našu nesreću.



U politiku Boris Tadić ulazi početkom 90-ih, kada njegov otac Ljubomir u beogradskom Domu omladine osniva s još 11 istomišljenika Demokratsku stranku. U ovoj partiji naći će se i njegov sin, a vrata stranačkih organa za njega su širom otvorena.
Predsednik stranke je u početku Dragoljub Mićunović, Ljubomirov kolega s fakulteta, a potom Zoran Đinđić, kome je Ljubomir Tadić bio uzor. Preko svog oca Boris je u mladosti upoznao Dobricu Ćosića, a sam tvrdi da je najveći politički uticaj na njega imala knjiga Koštunice i Čavoškog "Stranački pluralizam ili monizam".

U Demokratskoj stranci gospodin Boris Tadić je, zahvaljujući uticaju svog oca, izabran za sekretara Glavnog odbora, a potom i za potpredsednika Izvršnog odbora. S liste ove stranke izabran je i za poslanika Narodne skupštine Srbije.



Ulazeći u politiku, Boris Tadić zaboravlja na svoju mladost i počinje da oponaša svog predsednika Zorana Đinđića, za koga njegov otac Ljubomir nije gajio simpatije.

Kada Đinđić kreće da modernizuje "partiju žutih", nalaže svim funkcionerima da se ''dovedu u red''. Postavlja im ultimatum: koliko kilograma da skinu, koliko sati da provedu na vežbama u teretanama, kako da se oblače, gde da se sastaju. Pokojni Đinđić je protežirao mlade, tek iz fakultetskih sala izašle devojke i mladiće.

Uglavnom one koji su mladi, a knjiga im nije išla od ruke. Kao lideru demokrata, Đinđiću su podvodili srednjoškolke koje su učlanjivali u stranku, a njima i roditeljima nudili plaćena mesta u gradskoj administraciji, kada je Đinđić postao gradonačelnik Beograda.
Pokojni Zoran Đinđić je uticao i na Borisa Tadića, s preporukom da "otkači ženu Veselinku". Blizak Đinđićev saradnik se seća da je Zoran, u polušali, tražio od Borisa: "Ma, koji će ti k... žena koja ne može da rodi?! Nađi mlađu i bogatiju ribu!". Želeći da sačuva bliskost s Đinđićem, Boris se sporazumno razvodi od Veselinke Zastavniković 2. septembra 1997. godine u beogradskoj Palati pravde. Nije to više bio isti čovek. Padaju mu na um majčine reči da treba biti bogat, a onda i moćan.



Ubrzo se Boris ženi Tatjanom, građevinskim inženjerom. S njom dobija dve kćerke, Mašu i Vanju.

Život Borisa Tadića iz temelja se menja. On putuje po svetu. Đinđić ga upoznaje s grčkim milionerom Kokalisom. Otac Ljubomir, koji je vanbračno živeo s novosadskom Jevrejkom Klarom Mandić, bliskom prijateljicom Slobodana Miloševića, postao je predsednik Srpsko-jevrejskog društva. Brak s Klarom kratko je trajao, jer se u njeno srce odmah uselio Kapetan Dragan. I Boris odlazi u Izrael, da se ''nauči zanatu'' kako se postaje bogat. Godine 1999. grčki milioner Kokalis šalje ga u SAD da završi bezbednosni kurs za lidere Jugoistočne Evrope.



Kada je 05. oktobra 2000. oboren Milošević s vlasti, Boris se dan kasnije na terasi Skupštine grada upoznaje s Miloradom Lukovićem-Ulemekom - Legijom. Razgovaraju više od sat vremana, nasamo. Boris nikada posle 12. marta 2003. godine, kada je streljan premijer Đinđić, nije pomenuo Legijino ime!

U oktobru 2000. u saveznoj vladi Boris Tadić postaje ministar za telekomunikacije, i to kao potpredsednik Demokratske stranke, što je funkcija na koju je izabran 27. februara iste godine na Skupštini DS.



Novi ministar odmah prihvata Miloševićevog tajkuna Bogoljuba Karića kao svog prijatelja. Zahvaljujući Borisu, Bogoljub Karić je sačuvao svoju kompaniju ''Mobtel'' u narednim godinama. Na račun Borisa Tadić pristižu velike pare. Izraelske i grčke banke su sigurne od provera iz Beograda. Premijer Srbije, pod pritiskom svojih stranačkih kolega, smenjuje Tadića s mesta ministra zbog njegovih dugih prstiju. Boris je finansijski ojačao, već je inkasirao u to vreme nekoliko miliona dolara i čeka novu priliku.



Kada Vojislav Koštunica odlazi s mesta saveznog predsednika, u kabinetu Svetozara Marovića gospodin Boris Tadić dobija resor ministra odbrane! Klinički psiholog je univerzalnih sposobnosti. Samo da je na vlasti. Vodi telekomunikacije, odbranu, sve može. Na ovo mesto je postavljen jer je pukovnik Novosielski, tadašnji vojni ataše u Ambasadi Velike Britanije u Beogradu, ultimativno tražio od premijera Đinđića da ministar odbrane ne bude Zoran Živković, premijerov zamenik u DS-u.

nastavak...

[Tihi]

Čim je klinički psiholog postao ministar odbrane, odmah je tražio adekvatan smeštaj. Zbog bezbednosti, kako je rekao. Pravdajući se da je bez stana, jer je svoj dvosobni stan nakon razvoda s Veselinkom ostavio njenom ocu, koji je u međuvremenu unapređen u čin kapetana i penzionisan, ministar odbrane useljava se u vilu na Dedinju, u Lackovićevoj ulici. Njegov otac Ljubomir zamenio je kuću u Gospodar Jovanovoj za dva stana. Boris je dobio dvosoban stan u bloku 45 na Novom Beogradu, dok je njegov otac dobio stan u Francuskoj ulici. Boris je kasnije taj stan prodao i kupio novi kod starog "Merkatora".

Iz omanje kuće nadležni opštinski organi SO Savski Venac brzopotezno iseljavaju dve sestre koje u njoj žive, prisilno ih smeštaju u staračke domove, a iz vojnog budžeta izdvaja se oko milion dolara za uređenje ovog rezidencijalnog objekta, u kojem Boris Tadić, čuvan jakim policijskim snagama, i danas živi. Vila je opremljena najmodernijim nameštajem.



Za svoje pomoćnike ministar odbrane dovodi Gorana Vesića, Živorada Anđelkovića, Bojana Dimitrijevića... koji nemaju ni trideset godina. Službe bezbednosti imaju posla preko glave, kako da se zaštite od Tadićevih momaka od kojih neki nisu ni vojsku služili. Ali, šta to zanima Borisa Tadića?!

Njega sve više zanimaju maloletnice kojima se odao. PR ministra odbrane je Ana Urošević, tek svršeni student, s kojom Boris stupa u intimnu vezu i obećava joj da će mu postati supruga. Po ceo dan ministar se odaje uživanju, do kasnih noćnih sati. Supruga Tatjana postaje prisutni građanin u njegovom životu i samo su formalno u braku, valjda zbog dece.



Želeći da sledi premijera Đinđića, Boris Tadić održava seksualne odnose s lepuškastom gospođom, koja je potpredsednica jedne od najjačih srpskih kompanija. Borisu se u koferu donose pare i odnose u "Berkli banku" u Londonu. Boris svojim stranačkim intimusima to pravda: "Jebeš ga, ja sam jedini predsednik na svetu koji nema svoju kuću, red je da imam pare".

Kada se 11. jula 2004. godine uselio u novi dvor na Andrićevom vencu, predsednik Srbije šokira javnost. Za najznačajnije savetnike postavlja Vuka Jeremića, koji je tek diplomirao fiziku u Londonu! A upravo zbog veza s Vukovim ocem, koji mu je prenosio novac u London, u banku "Berkli", Đinđić je smenio Tadića s mesta ministra za telekomunikacije, jer se Vuk Jeremić, tek svršeni student, predstavljao kao Đinđićev šef kabineta, mada je pomenuta potpredsednica kompanije na ovo mesto postavila Nemanju Kolesara, koji se zabavljao sa kćerkom predsednika kompanije. Savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku je, odmah po imenovanju, otišao u vojsku!



Kada je izabran za predsednika, Boris je postao i javna ličnost. Tako smo često obaveštavani nemuštim saopštenjima da je na lečenju na VMA. Od kojih bolesti, nije nam objašnjeno.

Njegova majka Nevenka kazala je za list ''Toronto'', u broju od 02. jula 2004. godine, da njen sin svakog dana uzima 1.000 miligrama C vitamina i antioksidante, jer bez imunološke podrške nije sigurna da bi izdržao radni tempo!

Dok se bavio vaterpolom, njemu je dve godine bilo zabranjeno da ulazi u bazen, zbog lošeg imunološkog sistema. Izvori TABLOIDA potvrđuju da predsednik Tadić često zapada u emocionalne krize, da ga izbezumljuje činjenica što ulazi u godine i gubi seksualne sposobnosti i da ga ponekad, na VMA elektroškovima vraćaju u stvarnost, uveravajući ga da je to u njegovim godinama prirodna pojava.



Kako kaže jedan od članova Tadićevog kabineta kome je TABLOID garantovao diskreciju, sve poslove iz delokruga predsednikovih ovlašćenja vodi šef njegovog kabineta gospodin Rakić. Svi oni, a naročito biznismeni, koji žele da se sretnu s Borisom, moraju to da završe preko g. Rakića, koji debelo naplaćuje te usluge i u ime predsednika zove sudije, tužioce, ministre.

Radni dan predsednika Tadića je haotičan. Zavisi od njegovog raspoloženja. Često, zbog pada imunološkog sistema, on sam pada u apatiju, depresiju, razgovori sa savetnicima su uglavnom neformalni ili su na nivou uličnog žargona. Presudnu ulogu na njega imaju Srđan Šaper i lekar Nebojša Krstić, bivši članovi grupe "Idoli". Gospodin Šaper je teško frustriran svojim fizičkim hendikepom. Jedna glumica, koja je glumila sa Šaperom u filmu "Davitelj protiv davitelja", kaže da je snimala lascivne scene i da je imala priliku da Srđana vidi golog. Njegov polni organ je skoro nevidljiv, a Šaper se 1996. podvrgao i operaciji radi njegovog produženja.



Predsednik Tadić je za svog savetnika za medije postavio lekara Nebojšu Krstića, koji je jedini u Tadićevom timu uračunljiv čovek i svojim stručnim znanjem iz medicine svakodnevno pomaže Tadiću da ostane "u sedlu". Predsednik je Nebojši i pacijent.
Predsednik Srbije je sanjar, i nedozreo, sklon samoubistvu.

Boris obožava da se dokazuje pred mladim ženama. Na jednoj sedeljci sa svojim savetnicima požalio se da mu je žao što u mladosti osim Veselinke nije imao drugih žena. Sada se iz petnih žila trudi da to nadoknadi. Noću sam ide kod svojih ljubavnica svojim blindiranim kolima. Jedan od policajaca, koji se u civilu zatekao u Zemunu, gde živi predsednkova milosnica, kaže da je noću oko pola tri video Borisa za volanom kako preko zvučnika, jer rotaciona svetla nisu bila uključena, sikće iz kola ostalim vozačima koji su stajali na semaforu: "Skloni se, skloni se". Ne treba smetnuti s uma da se pre dve godine u Guči, kada mu je jedan momak nešto dobacio, predsednik Srbije zatrčao za njim s telohraniteljima i uhvatio mladića za gušu, što su mediji zabeležili, ali su to pripisali "čvrstini karaktera predsednika".



I u stranačkim poslovima Boris Tadić, mada po Ustavu ne bi smeo da bude lider stranke, bavi se kao diktator.

Sam donosi odluke. I dok je pokojni Zoran Đinđić na izborima za lidersku funkciju imao protivkandidate, Boris Tadić je na poslednjim izborima bio jedini za tu funkciju, jer drugima nije bilo dozvoljeno da se kandiduju. On iskreno namerava da doživotno ostane lider Demokratske stranke, bez protivkandidata.

Dan uoči izbora nove vlade Srbije, na čelu s mandatarom Koštunicom, Tadić je lično određivao ministre. Jedan od njegovih ministara posvedočio je uredniku TABLOIDA da je bio prisutan kada se gore pomenuta dama, potpredsednica kompanije, javila Borisu. Šta su razgovarali, ministar nije mogao da dokuči, ali se Boris udario rukom po čelu nakon završenog razgovora i obratio stranačkim kolegama: "Au, bog te jeb'o, kako se nisam setio čoveka! A družio sam se s njim. Eto, imamo ministra finansija, Mirka Cvetkovića". Bivši direktor Agencije za privatizaciju, kako je odmah objavio "Blic", većinu privatizacija, uključujući i cementare iz Paraćina, za šta je uzeo nekoliko stotina hiljada dolara mita, sproveo je na nezakonit način.

Prisutni su već videli Božu Đelića na ovoj funkciji, kao što je bio i stranački dogovor, ali je Boris, nakon telefonskog razgovora s pomenutom damom koja mu je napunila konta, doneo drugačiju odluku. U DS-u je opšte nezadovoljstvo Borisovim odlukama. On se pokazuje kao pravi diktator koji odluke donosi nasumce i po svom nahođenju, rukovođen isključivo ličnim interesima i u različitim duševnim stanjima. Fireri su uvek takvi, nikad ne odrastu, ali se nametnu kao vođe.



Preljubnik

U vreme kada je Đinđić bio gradonačelnik Beograda, Boris Tadić je bio direktor Demokratske stranke. Njegova sekretarica je bila žena Aleksandra-Saše Simića koji je bio Borisov drug iz mladosti. Simić je u DS-u bio predsednik pravnog odbora, a kasnije sudija Saveznog ustavnog suda tadašnje SR Jugoslavije. Boris mu je obljubio ženu i Aleksandar Simić takođe aktivista Crvenog univerziteta, napustio je stranku i postao savetnik Vojislava Koštunice.



Bez odgovora

Pozivajući na odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, pomoćnik glavnog urednika našeg lista dostavio je pres službi predsednika Republike pitanja, očekujući da na njih dobijemo precizne odgovore. Pitali smo za račune predsednika Tadića u stranim i domaćim bankama, za protežiranje srpskih tajkuna, za rezidenciju u Lackovićevoj na Dedinju...
Do zaključenja ovog broja nisu nam se javili iz pres službe, a ni predsednikovi telohranitelji nas nisu posetili. U sledećem broju, nadamo se, objavićemo i odgovore iz kabineta predsednika Tadića, koji se kune da poštuje zakone, u ovom slučaju Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja.



Kako pronaći suprugu?

Kad sustignu velike državničke obaveze, supruge predsedničke bivaju često usamljene. Posebno kad povrh takvih obaveza postoje i paralelne veze.
Supruga Borisa Tadića Tatjana svakom građaninu je dostupna najmanje desetak sati dnevno u restoranu "Pane & Vino" u Dobračinoj ulici u Beogradu. Najčešće u društvu nadobudne krojačice iz Knina, samozvane modne kreatorke Dragane Ognjenović. Predsednikova supruga je sve usamljenija. Lepša strana priče bi bila da je prva dama Srbije makar vlasnik ili suvlasnik ovog restorana.

http://www.srpskapolitika.com/Teksto...inica/109.html

-----------------------

Sta mislite o ovoj nezvanicnoj biografiji diktatora i ustase Borisa Tadica?

[admin]

interesantno

[lav8]

Boris Tadić je rodjen 15. januara 1958. godine u Sarajevu (BiH) od oca Ljube Tadica i majke Nevenke Francetic. Kasnije je ovaj detalj, da mu je majka iz ustaske porodice Francetic, promenjen od strane bezbednosnih sluzbi, za koje je Boris radi(o), u Kicanović. Ima i rodjenu sestru Vjeru.
Otac Borisa Tadica je iz rata izasao sa cinom kapetana OZN-e (Odeljenje za zastitu naroda, preteca svih kasnijih bezbednosnih sluzbi SFRJ, prim. red.) i sejao je smrt među Srbima Pivljanskog kraja, te kao nosilac Partizanske spomenice uskoro dobija i cin pukovnika OZN-e!
Drug Ljuba se povlaci iz Sarajeva u Beograd, gde ga salju da ucestvuje u pisanju novog programa partije (KPJ). Po uspesnom zavrsetku pisanja novog programa, a na preporuku drugova Edvarda Kardelja i Veljka Vlahovica, Ljuba postaje redovan profesor filozofije, politike i prava (kasnije preinaceno u sociologija) na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Supruga Nevenka se zaposljava kao neuropsihijatar u Palmoticevoj ulici u Beogradu.
Mladog Borisa upisuju u skolu „Pero Popovic Aga“ (sadasnja ,,Mika Alas,,), u Gospodar Jovanovoj ulici. Zbog problema sa fizickim zdravljem, nikada nije uspeo da se ostvari na sportskom polju.
Kao dete veoma uticajnih roditelja, mladi Boris se upisuje u Prvu musku gimnaziju „Mosa Pijade“ i tu se desava nesto sto će imati dalekosezne posledice ne samo za Borisa...
U njegov razred dolazi mladi i zgodni Nebojsa Krstic u kog se Boris Tadic zaljubljuje! Njih dvojica stupaju u homoseksualnu vezu. U trecem razredu gimnazije, skolska „tetkica“ zatice Borisa kako radi felacio Nebojsi i sokirana onim sto je videla, sve prijavljuje direktoru Prve muske gimnazije „Mosa Pijade“. Tadasnji direktor, inace saradnik vojne obavestajne sluzbe KOS-a, zabranjuje „tetkici“ da o tome bilo sta prica zbog uticaja Borisovih roditelja, dok istovremeno to prijavljuje svojim nadredjenima u KOS-u.
Tamo su odmah prepoznali njegov „potencijal“ i sa kompromitujucim informacija sa lakocom ga vrbuju da radi za njih. Jedan od prvih zadataka bio je da spijunira svoje roditelje, u prvom redu oca Ljubu, koji se u to vreme intenzivno viđao sa „disidentima“ Zagorkom Golubović, Dragoljubom Mićunovićem, Nebojšom Popovim itd...
Agenti KOS-a savetuju Borisu da makar formalno nadje neku devojku, jer ce se price o njegovim sklonostima prosiriti, i na taj nacin upropastiti planove koje je Sluzba imala sa njim. Posto je bio potpuno nezainteresovan za suprotan pol, „nabacuju“ mu cerku poznatog „Politikinog“ sportskog novinara, izvesnu Olgicu S., kasnije diplomiranu pravnicu. Oni se, kao, „zabavljaju“ i to je jedna jedina devojka koju je Boris Tadic imao do svoje zenidbe sa Veselinkom Veselom Zastavnikovic, revolucionarkom iz Osjeka.
Do zenidbe sa Veselom dolazi iz dva razloga. Prvi je sto je Nebojsa Krstic postao zvezda SFRJ kao pevac grupe „Idoli“. Nebojsa je imao mnogo manje zelje za vezom sa istim polom od Borisa, i pokusao je da se distancira od njega pesmom, ondasnjim velikim hitom, „Retko te vidjam sa devojkama“.
Tako razocaranog Borisa agenti KOS-a upoznaju sa Veselom. Pravi cilj im je bio da ga preko Vesele ubace u jednu disidentsku „revolucionarnu grupu“. Vesela je izabrana kao potpuno aseksualna osoba i u tom pogledu idealna zena biseksualnom Borisu. Bila je samo tri godine starija od njega, ali daleko iznad njega u svemu. I od ostalih iz grupe se izdvajala činjenicom da je bila najradikalnijih ideja.
Vesela je oduševljena svojim deckom i upoznaje ga sa Vladom-Revolucijom Mijanovicem, Pavluskom Imsirovicem i ostalim clanovima te grupe. Niko i ne sanja da je medu njima „informator“ KOS-a koji je do tada uspesno „bezbednosno obradio“ i sopstvene roditelje, do te mere da su mu oca Ljubu suspendovali sa Filozofskog fakulteta. Na nagovor KOS-ovog oficira, Boris radikalizuje svoj polozaj napustajuci stan svojih roditelja, i sa svojom novopecenom zenom iznajmljuje stan u ulici Koče Kapetana broj 47 koji mu „nalazi“ KOS, napunjen mikrofonima!
Naravno da novopeceni par nije imao novca, pa su na sumu koju je Boris dobijao od KOS-a morali jos da se dovijaju. Tako dolaze na ideju da zapocnu svoj biznis, i to sa pravljenjem i prodajom lutkica, ali je i to propalo. Zahvaljujuci informacijama dostavljenim svojim sefovima, cela grupa, ukljucujuci tu i sopstvenu suprugu Veselu, biva uhapsena. Za vreme hapsenja, Boris je bio sa svojim „prijateljem“ Nebojsom Krsticem na krstarenju plavim Jadranom, medjutim da ne bi doslo do provale, sefovi zovu Borisa da hitno dodje nazad u Beograd, gde onda i on biva uhapsen i osuđen na 45 dana „Padinjaka“ zbog njegovog „protestovanja“ povodom hapsenja njegove zene i njenih revolucionarnih kompanjona.
Boris Tadic ubrzo posle ovoga (1985) odlazi na odsluzenje vojnog roka u Sarajevo, gde prvi put dozivljava nervni slom i time otpocinje javna manifestacija njegovog poremecenog mentalnog zdravlja.
Sefovi KOS-a ovo vesto prikrivaju, a mama Nevenka preuzima na sebe lecenje jakim lekovima. Videvsi da od para koje je kao dousnik KOS-a dobijao nije moguce da zivi, u situaciji kada je komunizam poceo da se urusava sirom sveta, Boris se obraca svom tati, koji je u medjuvremenu postao vazna figura nove politicke stvarnosti u Srbiji.
Kao suosnivac Demokratske stranke i licni prijatelj zemljaka Dragoljuba Micunovića, tata Ljuba bez problema ubacuje svog sina u novoosnovanu stranku. Boris nema problema ni sa svojim starešinama iz KOS-a, koji su i sami zeleli da ubace svog coveka u jednu od najvecih opozicionih stranaka.
Boris postaje sekretar glavnog odbora, a potom i potpredsednik Izvršnog odbora DS-a. Privatni zivot je takođe poceo da se menja. Zbog poznatih dogadjaja devedesetih, sa jednog jadranskog ostrva se vraća u Beograd i njegov „prijatelj“ Nebojsa Krstic, gde je radio kao lekar. Sa druge strane, porodica (koja nikada nije volela Veselu) i novi predsednik stranke Zoran Djindjic, vrse pritisak na Borisa da se ratosilja Veselinke.
Boris je, naravno, morao da pita i gazde iz KOS-a koji su shvatili da im Veselinka vise ne treba i da će njihov sticenik napraviti mnogo bolju karijeru sa nekom zgodnijom i manje kompromitovanom zenom. Osim toga i sama Vesela vise nije imala iluzija o svom braku.
Mentalni problemi njenog supruga sve vise su dolazili do izrazaja. Sve cesce je ispoljavao svoj psihopatski karakter kroz premlacivanje svoje supruge. Osim toga, sve manje je krio pred zenom prirodu svoje veze sa Nebojsom Krsticem. Shvativsi da je svoje najbolje godine provela uz psihopatu, koji je odrzavao protivprirodne odnose sa svojim najboljim drugom, i na sve to saradnika KOS-a koji je, ne samo otkucavao svoju zenu i njene prijatelje već i doveo do njihovog hapsenja, biva potpuno zgadjena tim cinjenicama i odlazi u manastir gde nalazi svoj dusevni mir i postaje kaludjerica. Na taj načcn, putevi meteorskog uspona Borisa Tadica postali su sirom otvoreni...

[lav8]

TADICEV 'SABRAT'' PAJTIC

Srpski predsednik Boris Tadić obožava mlađi svet. Kada je posle 5. oktobra 2000. godine postavljen za ministra za telekomunikacije u tadašnjoj Saveznoj vladi Savezne republike Jugoslavije, za šefove kabineta, pomoćnike i saradnike doveo je tek svršene studente, a i one koji još nisu stekli diplome, da kod njega, u ministarstvu ''stažiraju''.
Predsednik DS-a Zoran Đinđić smenio ga je sa ove dužnosti, zbog dugih prstiju, i uzimanja para od Bogoljuba Karića. Ovaj Karićev ''poklon'' bio je težak nekoliko miliona dolara, i stavljen je na Borisov račun u inostranstvu.
Kada je 18. marta 2003. godine izabran za ministra odbrane (šest dana nakon ubistva premijera Đinđića), Boris Tadić i u ovo ministarstvo za svoje pomoćnike i savetnike dovodi stranačke kolege bez formalnog obrazovanja, koji nisu imali više od 26 godina života!
Borisova ljubav prema mlađim muškarcima i devojkama nastavljena je i kada je 2004. godine izabran za predsednika Republike Srbije.
I u Demokratskoj stranci, čiji je neustavni predsednik, Boris Tadić forsira mlade, kojima, po godinama, može otac biti.
Gospodin Tadić je u svojoj raspamećenosti potpuno privatizovao Demokratsku stranku. U njoj promoviše čitave porodice, koje postavlja na značajna mesta u stranci, izvršnoj vlasti, državnoj administraciji i sudstvu.
Predsednikova ljubav prema mladim muškarcima koštaće Srbiju, po svemu sudeći, i njenog nestanka sa političke mape sveta.
Raspamećeni predsednik Srbije, umišljen da je novi Vožd Serbije, prvo je u Autonomnoj pokrajini Vojvodini instalirao svoje klince, na čelu sa Bojanom Pajtićem, kao predsednikom Izvršnog veća Vojvodine, i Dušanom Elezovićem, konobarom iz sela Zmajevo, koji je predsednik DS-a za Vojvodinu.
Iz Interpolovog izveštaja o računima građana Vojvodine u inostranstvu navedeni su brojevi računa i milionski iznosi, a iz pratećih dokumenata lako je zaključiti da je reč o nesumljivo kriminalnim aktivnostima.
Da bi legalizovali pljačku, Bojan Pantić i njegov mentor Dragoslav Petrović, osnovali su Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine.
Iz budžeta Srbije isplaćuju se u budžet Vojvodine velika sredstva, čiji utrošak, po zakonu, može da kontroliše budžetska inspekcija ministarstva finansija. Prebacivanjem novca u Fond za kapitalna ulaganja, družina Bojana Pajtića uspela je da opljačka milione evra.
Da podsetimo i na duge prste Bojana Pajtića. On je pre nekoliko godina iz budžeta Vojvodine, na ime pomoći za obnovu Tekelijanuma (zadužbina Save Tekelije), prebacio na račun crkvene opštine u Budimpešti, iznos od 450 hiljada evra!
Parama raspolaže njegov otac Lazar, koji se posle 20 godina vratio u Srpsku pravoslavnu crkvu. Gospodin Pajtić se ugledao na svog učitelja i mentora Borisa Tadića. I on se okružio mladim momcima, sa kojim bludniči.
O trošku budžeta Vojvodine Bojan Pajtić je svog ljubavnika Vladana Varićaka vodio u Sjedinjene Američke Države, kao člana delegacije. Gospodin Varićak je izgubio pasoš, i po hitnom postupku je dobio novi. Kolika je strasna ljubav između Varićaka i Pajtića, govori i podatak da je Pajtić u zgradi Izvršnog veća Vojvodine organizovao izložbu Varićaka. A g Varićak voli da pravi voziće!
Druga obznanjena ljubav Bojana Pajtića je Đorđe Višekruna, student iz Bačke Palanke.
Svom ljubavniku Đorđu, gospodin Pajtić je omogućio da dobije dobro plaćeni posao u Fondu za kapitalna ulaganja AP Vojvodina. Bez konkursa.
Za Tabloid direktor ovog Fonda Momčilo Milović kaže da je Višekruna ovde samo formalno zaposlen, da na posao dolazi u čipkanim košuljama i kockastim pantalonama, oko podneva, kada se naspava, i da on nije pitan kod njegovog zapošljavanja.
On, doduše, tvrdi, da ga je zaposlio Dragoslav Petrović, koji je opasan čovek, i koji je iznad Bojana Pajtića, ali ne isključuje i druge mogućnosti.
Gospodin Višekruna je, preko advokata Vladimira Horovića podneo tri tužbe Opštinskom sudu u Novom Sadu, tražeći na ime ''povrede časti i ugleda'' zbog objavljivanja njegove ljubavne veze sa Bojanom Pajtićem po milion dinara. Ukupno tri miliona! Toliko je on izračunao da mu vredi čast i ugled!
Četvrtu (privatnu krivičnu) tužbu Đorđe Višekruna je podneo samo protiv glavnog urednika Tabloida Milovana Brkića, zbog krivičnih dela ''uvrede i klevete''.
Da uticaj Bojana Pajtića na novosadsko pravosuđe nije više tako snažan, svedoči činjenica da su dvoje sudije Opštinskog suda u Novom Sadu donele rešenje kojim su ovaj sud oglasile nenadležnim, i odlučile da predmet dostave Okružnom sudu u Beogradu. Sudija Tatjana Šunjka odbacila je krivičnu tužbu Đorđa Višekrune, podnetu protiv našeg urednika Milovana Brkića, odlučujući da troškovi postupka padaju na teret Višekrune.
Zanimljivo je da je, i pored oslobađajuće odluke, druga sudija, Zorica Lambić, koja postupa po trećoj tužbi g. Višekrune, odlučila da nastavi sa suđenjem.. Ona je poznata kao stara policijska provokatorka, koja je odana svakoj vlasti.
Zanimljivo je ovde navesti šta sve piše u tužbama gospodina Višekrune.

Boris Tadić je promovisao mladost, ustoličio je na partijske državne funkcije, i znanje, obrazovanje i iskustvo uopšte više nije važno.
Nije zato nikakvo čudo što Pajtićev ljubavnik, bez završenog fakulteta, koordinira projektima Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine.
U Novom Sadu je važno dati dupe da bi na taj neobičan način napredovao u službi. U slučaju Đorđa Višekrune, unapređen je i njegov otac, dobio je veliku platu u Bačkoj Palanci, kao čuvar voda.
Milione evra koje pljačka Bojan Pajtić i njegova kamarila, oni iznose u strane banke, za slučaj da dođe do pobune i ustanka, i sirotinja raja krene i na ove lopove.
Supruga Bojana Pajtića zaposlena je kao lekar u Kliničkom centru Novog Sada. Doktorka Vesna ima razumevanja za svog muža Bojana. Ona je ljubavnica direktora Kliničkog centra u Novom Sadu, sa čijom ženom je, inače, dobra drugarica. Svom ljubavniku je gospođa Pajtić kupila najskupoceniji džip, parama koje je opljačkao njen muž.
Interesantni su i drugi biografski podaci iz života Bojana Pajtića. Njegov otac Lazar bio je sveštenik u Senti. Onda je iznenada izgubio moć govora. Njegovi bliski prijatelji uveravaju nas da se to desilo kada je svoju suprugu zatekao u kući, u krevetu sa svojim kumom!
Posebna priča i nesreća Demokratske stranke je Dušan Elezović. On je iz Zmajeva, rano je ostao bez oba roditelja. Konobar je po zanimanju, i kao lepuškastog i zgodnog momka Bojan Pajtić i Boris Tadić postavili su ga za predsednika Pokrajinskog odbora DS-a. Boris Tadić je, kad mu je oči spazio snene, široko se osmehnuo i rekao - ovo je dečko za mene.
Tabloid je već objavio imovno stanje mladog Elezovića, koji je odmah zgrabio imovinu vrednu milion evra, za samo nekoliko meseci ''rukovođenja'' pokrajinskim odborom DS-a.
Družina Bojana Pajtića postavila je konobara Elezovića za predsednika Upravnog odbora Fonda za kapitalna ulaganja AP Vojvodina, za predsednika upravnog odbora Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodina u Sremskoj Kamenici, te za člana upravnog odbora NIS-a, nakon što je ruska kompanija postala njegov većinski vlasnik. Koliko su Boris Tadić i Bojan Pajtić izgubili kompas, svedoči i njihova odluka da konobara postavljaju na rukovodna mesta, za koja treba obrazovanje, iskustvo, stručnost. Mladi Elezović je konobar opšte namene. I njegov brat se bavi biznisom.
Izvor Tabloida, blizak vrhu Demokratske stranke u Novom Sadu tvrdi da je mladi Elezović pravi čovek za ovo mesto. Nesiguran je, nema ideje, inicijative, i samo klima glavom kada dobije uputstva za rad.
Funkcioneri DS-a u Vojvodini su toliko na lošem glasu, da je za očekivati da počnu i da gube glave. Toliko su se osilili, da je nasilje nad građanima, koji nisu članovi njihove stranke, prevršilo svaku meru. U selima, u kojima DS nema većinu u mesnim zajednicama, uskraćuje se struja, sabotiraju sve komunalne aktivnosti.
Boris Tadić u poslednje vreme često odlazi u Novi Sad, na sastanke s Bojanom Pajtićem. Ove aktivnosti predsednika Srbije daleko su od očiju javnosti.
Položaj u kojem se nalazi predsednik Tadić, svakako, nije nimalo ugodan. On je odgovoran za užasnu pljačku koju su izveli njegovi, i njegovom srcu dragi, veseli i nasmejani dečaci. Mlađan Dinkić je, po nalogu iz inostranstva, od svojih mentora, krenuo da sruši Tadića u njegovoj stranci, a potom i na položaju predsednika Republike. Predsedniku se ne piše dobro. Njegova ženska psihologija, da malo podvikne, ali da se ne talasa, koštaće i njega, i Srbiju.
Ko sa decom spava, upišan ustaje. Ovu pouku Boris Tadić nikada nije imao na umu.

[lav8]

Сестра Јефимија ја бивша жена Бориса Тадића


„Кад-год би се вратио са свакодневних теревенки са истомишљеницима, накљукан алкохолом и наркотицима до чепа, већ с врата би заурлао:

„Курво српска !” Ако бих му било шта узвратила, понекад само кад бих га случајно погледала, обрушио би се на мене као горопада, јазјарена и крволочна звер. Тукао би ме је све док се не бих онесвестила. Знала сам десетак дана лежати на постељи не могавши ни да ходам. Скоро сви удови су ми били ломљени од батина.

Ако би ме неко посетио од мојих морала сам да лажем да сам пала по степеницама, да имам ишијас, или да сам веома јако прехлађена и да због тога не могу да устајем из кревета. За време посета моје родбине Пас (сасвим оправдано је тако назвала тог зликовца) би био веома добар домаћин. Трудио се да нико не примети да се ради о садисти, манијаку и злочинцу. Покушавала сам неколико пута да га напустим, бежала сам, али проналазио би ме и прети смрћу уколико било шта зуцнем. Због њега сам се и обрела овде где сам јер нисам имала више куда да побегнем. Ово је био једини начин да сачувам живу главу.

Није ме толико болело његово зверско физичко насиље, свакодневно малтретирање, али болело ме је и боли што је увек, тај његов свакодневни монолог ме и дан-дани веома боли, узнемирава и излуђује, понављао би и понављао да псује моју мајку СРПСКУ, ДА СМО СВИ СРБИ ЦИГАНИ и ДА ЋЕ НАС ОН И ЊЕГОВИ ПРИЈАТЕЉИ СА ЗАПАДА ИСТРЕБИТИ.

Сазнала сам, то су радили у нашем стану, да припремају његову лажни биографију из које ће бити избрисано и фалсификовано да је унук усташе ЈУРЕ ФРАНЦЕТИЋ-а. Његов отац, мислим да и ти познајеш Лазића и Терзића јер и они су били богослови у твоје време, и тај двојац су написали оно што је сада објављено у листу „Глас јавности”.


Ево шта каже прим. др. Лаловић

Moj pok. kolega Jovan Raskovic jednom je rekao da su „Srbi lud narod”. Umnogome je bio u pravu. Srbi su naime jedini narod koji je operisan od realnosti (možda zato Tomislav Nikolic ima slogan: Realno). Pogledajmo cinjenice:

1. Boris Tadic je bio jedno vrijeme i moj pacijent (uglavnom ga je lijecila majka Nevenka, koja je takođe psihijatar). Boris ima naglasene psihopatske osobine, karakterno je deformisana licnost, hereditarno opterecen. Da ne ulazim u dublju medicinsku analizu i genezu Borisovog mentalnog poremecaja (još kao student zloupotrebljavao je alkohol i droge), uglavnom, njemu je bila prepisana, za to vrijeme izuzetno dobra terapija: akineton 2X1, moditen 2X1, prazine 3X1, tako da je bolest jedno vrijeme bila pod kontrolom

2. Boris Tadic tuce svoju ženu. 99% psihopata i agresivnih shizofrenicara to radi, i to nije nikakvo iznenadjenje s medicinskog gledista. To se apsolutno nije moglo zatajiti jer postoje brojni svjedoci.

3. Boris Tadic je rekosmo hereditarno opterecen. S jedne strane jak ustaški uticaj majke (Nevenka roj. Francetic, u bliskom srodstvu sa Jurom Franceticem, vodjom hrvatske crne ustaške legije, znaci najkrvolocnijem među ustašama). S druge strane submisivan otac, takođe hereditarno opterecen, pola Jevrej, pola Srbin, raspolucena licnost, ili kako se to danas modernije kaže: hrišćanski cionista.

4. Boris Tadic je preko vatikansko-cionistickih veza svojih roditelja zavrbovan da radi za americki ciu. Razlog zašto to nije uradjeno mnogo ranije je Borisova mentalna bolest kojom je naročito bila pogodjena njegova majka Nevenka, psihijatar.

5. Boris Tadic unistio je sve od oruzja Vojske Jugoslavije, do čega se mogao docepati. Prakticno njegovi radni dani kao ministra bili su posveceni iskljucivo unistenju oruzja, pogotovo raketa tipa Strela kojima su se nasi generali uspjesno odupirali napadima Nato-a (Nato je morao da napada sa visina većih od 15km zbog toga). Kad nije unistavao oruzje Boris je ili jeo, ili spavao (ili tukao ženu Veselinku)

6. Po svom izdajnickom mentalitetu (direktna posljedica karakterne deformacije koja se javlja kod svakog dusevnog bolesnika) Tadic nadmasuje 10-ostruko svog bivšeg mentora Zorana Djindjica. Ja kao psihijatar mogu da vam kažem da je Boris Tadic covjek spreman na sve. Ja bih čak isao dotle da kažem, tacnije tvrdim:

što se tiče mentalnog sklopa, između Jure Francetica i Borisa Tadica NEMA APSOLUTNO NIKAKVE RAZLIKE

prim. dr. Lalovic


http://freetexthost.com/d1q31lgdgq

[Lacibg]

Danas gledam majmuna Mesića u Jasenovcu ... Katastrofa. Poigrava se žrtvama, kuka na "krojenje" istorije a sam to radi. I, zašto ovo pričam, pominje Juru Francetića poznatog ustaškog koljača ...

E, da li treba da objašnjavam zašto me ovo asociralo na našeg vrlog diktatora, instituciju - Borisa Tadića. Čovek čija žena potiče iz ustaškog legla, a on sam crno-kamenjarac. Do skoro nije ni ličnu kartu imao na ime države Srbije. I ta manekenska pičkica, servilni pajtaš stranih sila, donosi u ime Srbije deklaraciju kojom nas mogu pokopati za sva vremena ...

[Lacibg]

[Tihi]

ma bruka sta se radi.... a srbiju vodi potomak jednog francetica.

[ShommySRB]

Донесоше такве грађевинске законе, који су прилично стопирали процес даље градње у Србији...
Видим и да се жути залажу за прогресивно опорезивање, а лично као десничар сматрам да је то бесмислено, јер ће они коју се рецимо способни и зарађују високе плате у приватном сектору бити опорезовани већом стопом него неко неквалификован...мада, руку на срцу, у Србији степен стручности и висина плате нажалост нису увек подударни, а у развијеном свету најчешће јесу...
Србија је земља, у којој нажалост често магистри наука не могу да нађу запослење...